Једрене

Једрене

Студни ветри смете вију

Пустош нема – влада студ;

Пред Једреном Србин стоји,

Бодрим оком гледа свуд.

Не плаше га бесни ветри,

Нити турског топа гром;

У грудма му срце бије,

Што од турске створи лом.

Лагано се сутон спушта

Тамна ноћ вет грли све;

Поздрав шаље завичају,

Он за своје премиле.

Студни ветри уздах носе,

И са њиме жеље те:

Поздравте ми оца, мајку,

Љубу, сина моје све …

Кажте њима у туђини

Под Једреном с’ борим ја;

Срећа њина, отаџбина

То је моја нада сва.

“Илустрована Ратна Кроника” св. 47