Мирко Королија
(Кистање, 09.09.1886 — Шибеник, 10.07.1934)
Јуначка порука
Ово је земља крша
и јаука,
што голотињом и
бурама рађа,
заливи ови гнезда
наших лађа,
пуних поноса и
пучинских вука!
Острва oвa
змајишта су змаја,
чији огњеви, као
сунца јарка,
палише крила лаву
светог Марка,
кад год халапљив
прохте окршаја!
Ово су села мрких
галијота
с мишкама попут
муња од облака;
ово кућишта
косматих Морлака,
чији жуљ значи
дуждева срамота!
Туђинче, ко те у
крај овај зваше?
Овде кам сваки
љут је и видовит,
пут, богаз сваки
од жала халовит!
Овде вал има
жубор речи наше!
Брдима, пољем, уз
Равне Котаре,
куд к’o облаци
злослутни се скићу
песме о
Јанковићу, Смиљанићу,
бели се орли јате
и крстаре!
– Пођи, и
збогом!... А кад у домају своју
на лађи
гвозденога бока
стигнеш и сретнеш
два мајчина ока
где од радости овлажена
сјају,
сети се у врх да
грког Јадрана
многа тe мајка
ојађена куне,
да грђе нег твој
Удес ћe да груне
наша истарска без
пребола рана
Мирко
Королија
Задар
(Политика, 18.
априла 1920. године)
