Порука
-Из збирке “Песме Отаџбини”-
г. Раји Бојићу
Доћ’ ће скоро дани да одбацим мача
Да се слегне борба крвава и љута,
Да нам место суза, уздаха и плача,
Кроз зелена поља цвећем оденута
И планине наше Слобода заблиста!...
Доћ’ ће жељни дани да вас видим с нова
Мила земљо моја, и свилена стада
И огњиште старо нахерена крова,
Да загрлим љубу која ми се нада,
С венцем око главе ловорова листа!...
Загрљен са браћом вратићу се вама:
Шумадијо дична и Ресаво равна,
Јер зора заблиста новог светлог дана,
Јер нам поколења постадоше славна,
А у души браће љубав топла, чиста!...
Али опет скоро отић’ ћу са мачем,
Задојен јунаштвом другој мојој браћи,
Која јоште дане проводе са плачем
У тами и ропству, коју душман тлачи
Којој је дан и ноћ увек једна иста!...
А ти земљо моја чувај прах дедова,
Као и сад што си чувала за боја,
Док свој браћи мојој Зора сине нова;
Вратићу ти земљо, ја капима зноја,
Кад се вратим с венцем ловорова листа!...
Никола Јосифовић
“Балкански рат” бр. 20
Нема коментара:
Постави коментар