П. Каменаровић - Напитница

Напитница

Ускрснуше Милош, Душан, Марко,

Њих од смртног санка пробудила,

Ка’ нам синоћ представљаху жарко,

Од анђела подкријепљена Вила;

Јошт и чусмо оно дике наше

Какву нама пјесму запјеваше.

Ето мртви из гробова

Подигоше главе

На освету пут Косова

Да нас живе справе,

Ал то није пјесан нова,

Давно се то поје,

Па нам браћа сред окова

Свеједнако стоје!

Ну пјесма та остарјела

Коју нам поје Вила,

Нови знак доби рођењем

Кнежевића Данила!

Срећно рођење! њему се

Радосна пјесан ори

По свем свјету ђе гођ се

Мили наш језик збори;

Рођење то за славити

Сваки од нас похрли,

Пак ето Црна Гора нас

У своме скуту грли.

Ево три дана да смо се

Са срећом овди стали

И честе братске здравице

Обилно изпијали;

Пак, гле, јошт винца рујнога

Кћео бих попит чашу,

И јошт један пут здравицом

Поздравит наду нашу,

Ал неситој пожуди

Ко може наћи крај ….?

Браћо, што ви наздрависте,

Ја кличем: “Боже дај!”

При том закључку свечано

Вам обећавам сада,

Да ћу се вазда љубави

Сјећат, која нас склада;

Пак ђе гођ с братом сретем се,

Пун духа вилинског,

Напит ћу: да нам новога

Данила, живи Бог!

На Цетиње 10. сеп.  1871.

П. Каменаровић

“Црногорка” 1971.