Срђа Злопоглеђа - Нашим освајачима Једрена

Нашим освајачима Једрена

Хајдете натраг! На тој црној њиви

Коју сте ралом топовским разрили,

Доста сте крви потоцима лили!

Време је, да се одморите и ви!

Да ли сте живи остали у боју

Или вас листом могиле покрише

Или вас срце и не вуче више

Доћи у лепу отаџбину своју?

Видети опет оца, сеју, брата,

И стару мајку, пуну неспокоја,

И сузну љубу и дечицу, која

Питају тужно:”Где ли је то тата?”

Крај свога старог огњишта седети,

У светлом кругу, уз песама звуке

И, након свега поново узети

Дечицу своју у крваве руке?

На њиве, жељне, и зноја и рада,

С ралицом оштром радосно отићи

Сврстати бразде, па онда обићи

Ројеве златне и свилена стада?

Проћи кроз забран, над ким се надвуко

Застор од лишћа, кроз сеоце бело

И вотњак мали, што се сав обуко

У своје цветно, блиставо одело?

Хајдете натраг! Даље ваше није!

О, децо наша, о ратници смели,

Доста сте другом ловорове плели!

Време је да се сетите Србије!

Срђа Злопоглеђа

“Балкански рат” бр. 10     1913.