Браћа
у револуцији
“Нема брата док не роди мајка”,
Певали су Срби без престанка.
A кад дође . .. четрдесет прва,
И брат брата закла као црва,
Преста песма тога страшног данка:
“Нема брата док не роди мајка!”
И тад мајка у души све деце
Виде само анђеле и свеце!
И не виде испред кућних врата
Кад брат закла свог рођеног брата,
Нити виде, док трајаше клање,
Да син мачем скида главу са ње.
Умирући, виде у месецу:
Себе и сву загрљену децу.
Милан М. Петровић
Гласник
Српског историско - културног друштва “Његош”
Нема коментара:
Постави коментар