Наровом
цвету
Пред
прозором нар ми дрво
Расцвало се
све,
Очи би га
прегледале,
Али срце не
…
Често
зборим:”Процветај ми,
Наре, крвав
цвет
И без њега,
сувише је
Окрвављен
свет;
Сва је моја
Отаџбина
Огрезла у
крв,
У њој ми се
народ мучи,
К’о на ватри црв;
По Европи
крв се људска
Стрви
страшно свуд’
Да се свкада
Виљемова
Освајачка
ћуд;
У мен’ крвца
ускипује
А бол тишти
груд,
Јер крв и
бол народа ми
Ја осећам
свуд. –
Зато, наре,
прецветај ми
Свој крвави
цвет
И без њега
сувише је
Окрвављен
свет!”
17.-V.-1917.
год.
Нема коментара:
Постави коментар