Влада А. Поповић - Катарина Харлеј

  

Катарина Харлеј

-У знак вечитог хвала-

На Српском Небу мутном

Јави се звезда једна,

Сјајна као сунце,

Лепотом изванредна.

Топла, к’о  љубав коју

Осећа нежна мати

Према детету своме

Које с’ неправде пати.

-

И кога груба сила

Тлачи, мрцвари, гуши,

Што је велико умом,

По срцу и по души,

-

Што за Слободу, Правду,

И живот радо даје, -

И тако све у борби

Векове мучно траје…

-

То је Енглеска Звезда,

Дошла је да заблиста

Приликом васкрсења

Новог, распетог Христа.

И она засја дивно,

Да Српско Небо сину, -

Ал’ са душманске стране

Једна граната мину;

Затутња ваздух страшно,

И то паклено тане

Погоди Звезду сјајну,

Зада јој смртне ране,

И Она сгасну намах

И паде с неба свела,

Ал’ не на земљу тврду

Већ у наручја врела

Народа једног целог,

Кога љубљаше Она,

А кој’ зајеца сада,

К’о  при погребу звона;

Своје отвори срце

И, к’о  у меком гнезду,

Сахрани ову своју

Згаснули, милу Звезду,

И  врхом свога мача,

Да је овековечи,

Зареза на свом срцу

Ове са срца речи:

“Катарини Харлеј, Српство, -

Ком’ је и живот дала, -

Подиже ова спомен,

У знак вечитог – “Хвала!”

II. 1917. г.

Солун