недеља, 20. јануар 2019.

Влада А. Поповић - Пуца плоча


Пуца плоча
-Посвећено Српским Устаницима-

Кад се сунце већ заходу склони,
Зажари се запад васколики
И небом се море крви проспе,
Да у крви и живоме жару
Сунце зађе – да се опет роди…
Ах, и мога народа је Сунце,
Нагорело ефеским пожаром,
Утонуло у крваво море,
Што порасте из крвних млазева,
Источених Злобом и Издајом, -
Још у она доба памтивека, -
Из Авеља и Бого-Човека
*
А кад сунце рађати се стане
Сав се исток пламом зарумени
И небом се рујна крвца распе,
Те кроз пламен и опет кроз крвцу
Пикну зраци сјајнога сунца
И ово се у свем сјају јави;
А сове се у свом гњезду свију,
Да од сунца макар очи скрију…
Хај, и мога народа ће сунце
Да се род ии да га огреје,
Пуца плоча са његовог гроба, -
Јер ни једна до сад’ сила није
Од Србина умесила роба!

IV. – 1917. г.

Солун













Нема коментара:

Постави коментар