Српском роду
Кад се ноћ
од дана прашта,
Кад се дан
од ноћи дели,
Када светом
тама влада,
Кад царује
данак бели;
Кад ми душу
јади море,
У радости када
пливам,
Свагда те се
сећам, роде,
И на јави и
кад снивам.
У срцу те
твоме носим,
Будућност ти
маштом стварам,
Са звездама,
са птицама
О теби се
разговарам.
Ал’ када те
песмом грлим,
Кад ме песма
теби носи,
Тада душу
рајско миље
Опија ми и
заноси…..!
Ја радости
друге немам
Осим тебе,
дивни цвете,
Љубићу те,
славићу те
Док не
рекнем: с’ Богом свете!
Пакрац Сл. М. Косић
Нема коментара:
Постави коментар