Али Риза Даутовић - X

Дилберке

Сабрао Али Риза Даутовић

X

Фату проси хоџа Башлагићу,

Фату проси, Фата се поноси.

“Што ће мени хоџа Башлагићу?

Kад је њега Влахиња родила,

У параде, чувајућ прасади,

У јелову кору завијала,

Шарен-гуја, шарен повој била!”

Kад је хоџа гласе разумио,

Он написа до три хамајлије.

Прву пише, у ватру је баца:

“Не нос, ватро, књиге ни јазије,

Веће срце Фате у матере!”

Другу пише, у воду је баца:

“Не нос, водо, књиге ни јазије,

Веће памет у ђевојке Фате!”

Трећу пише, под камен је баца:

“Не притискуј, камене, јазије,

Веће душу у ђевојке Фате!”

Kад је било око пола ноћи,

Дилбер Фату глава забољела.

Она иде хоџи Бешлагићу,

Те му куца на кућним вратима:

“Отвор врата хоџа Бешлагићу,

Отвор врата, запали ми ватра!”

Ал јој хоџа да отвори неће;

Опет она тихо говораше:

“Отвор врата, хоџа Бешлагићу,

Отвор врата, притиште ме камен”

Ал јој хоџа да отвори неће.

У њој живо срце препукнуло!

Босанска Вила бр. 22   1896.