Владимир Станимировић - Снага нације

Снага нације

Витезови наше нове епопеје,

Ваши нас подвизи одведоше мети,

Са нових гробова шуме цветне леје;

Пртешли су Косово ваши бајонети;

Нек врани гаврани не расплачу сеје,

Ни мајке, оне вас научише мрети!

Ту мирну одважност и мишице јаке

Зар су однијели ови ваши дани?

До јуче животе проводисмо млаке,

Међ нама се сумња, равнодушност стани,

А тренутак створи поносне јунаке

И показа наша нација шта храни.

Са песмом се цео ратни поход крете

Тамо где не памте да се песма чула.

Где пролазник само страх и обест срете,

Где кроз пуста поља не одјекну фрула

Однеше заставе и слободу чете

И задрхта једна царевина трула.

Проваљени пути, хладна киша лије

Ал се напред хита, све брже, све даље

Сваки тренут једну нову радну крије

Сваки плотун неком смрт и пораз шаље.

Хиљаде срдаца поносито бије,

Бацају животе к’о  прљаве траље.

Нико буру гнева праведног да спречи

Нико не изоста из целога круга

Вратиће се живи без бола и речи;

Сујети се ситној њихов понос руга.

Не траже признање позно да им лечи

Ране због поштено одуженог дуга.

Пит’о  бих вас тада, незнани хероји,

О тајној водиљи свих ваших јуриша

Да ли вам у срцу свест ил’ вера стоји,

Кад вас нико није могао да стиша?

Да ли је на себе помислио који

У часу кад сипа од олова киша?

Ту велику тајну крије живот груби,

Али у њој лежи снага нашег рода!

Она не говори да слободу љуби,

Не чека, за себе, од свог зноја, плода.

Наше су нације то велики стуби

Што је држе испод небескога свода.

Владимир Станимировић

“Балкански рат” бр. 11    1913.