Првомученику Стјепану
Мучениче најпрви, Стјепане
Ето тебе каменом стрвена!
Тешко стјење, а још теже ране,
Људска руља, зв’јер је разјарена….
Душа ти је у муци блажена,
Па си твоје набројио дане,
Kрвљу сила сад је побјеђена.
Царство Божје за људе нестане…
Kада си се животом дијелио
Од срца си свијем опростио,
А Савла си гледао у лице!...
Просто било!... Нијесу издајице!...
Нико тебе није пољубио,
Па каменом на те се бацио!...
У Kорчули, на Видов дан 1896.
Вид Вулетић – Вукасовић
Босанска Вила бр. 20 1896.
Нема коментара:
Постави коментар