Васкрс
Наше је
племе старо гнездо свило
На Дриму,
Скопљу, Прилипу и Драчу.
Опет је
наше, што је негда било,
Добисмо
часно крвљу и на мачу.
Вековна
тешка зацели се рана,
Косовски
пораз потомства су спрала,
И војска
наша храбро и без мана,
Куд год
је прошла ловорове брала.
Наша је
раса млада, пуна спреме,
Доказ је
дала да ради и живи,
И да смо
исто оно чврсто племе,
Као
претци наши, који беху диви.
Прошле су
наше ноћи тако црне,
Буди се
племе, диже, васкрсава,
Док задњи
акорд, умире и трне,
Буди се
племе из сна, свесно јаве,
И дршће
снагом набујалих грана,
Диже се
народ од Авале плаве,
До сињег
мора и наших Јадрана.
Драг.
Најдановић
“Балкански
рат” бр. 23 1913.
Нема коментара:
Постави коментар