Мехмед - Опроштај

Опроштај

Над Сарајвом сунце тоне

И румен се ено гаси,

А из мојих ломних груди

Отима се јад, уздаси.

Аој сунце, јарко сунце,

Расвијетли земљу моју,

Да је видим још један пут

Да јој кажем тугу своју. –

Збогом Босно, земљо л’јепа!

Збогом мајко рајских нада;

Од тебе ме отргоше

K’о  од гн’језда орла млада….

Да је тако ја не љубљах

Сретнији бих можда био,

Јере не бих, отаџбино,

Узрок тебе сузе лио.

Зар да тиче голушаво,

С твога срца, твојих груди,

И без наде и заштите

По туђини ледној блуди?

Ах, тешка је туђа земља,

И тешко се у њој дише –

Умријећу, кад не мого,

Подносити јаде више.

Па кад умрем, мајко мила,

Вихор ће ти донијети

Задњи уздах српске душе

Kроз гудуре, кроз врлети…

Збогом Босно, земљо л’јепа!

Збогом мајко рајских нада;

Од тебе ме отргоше

K’о  од гн’језда орла млада…

Цариград    Мехмед

Босанска Вила бр.  21   1896.