Под шатором
Под шатором плавим, разапетим Богом
Од карпатских гора до сињег Јадрана,
И белуга мора, сједињеним слогом
Народа српскога – једног судног дана.
Подиже се народ српски, за бој спреман;
Да разруши врата неправде и ада,
Да сруши у пепео варварство и неман,
И у једно скупи развејана стада.
Пође чета с четом. Пук за пуком хита,
Свуд долине тужне од пуцња и праха,
Кроз горе се вију легије комита,
А Ситница крвљу већ се боји плаха.
-На Косово Срби! Иду љути лави,
Мач освете правде Турску војску коси.
Ко је онај јунак што у бој крвави
На коњицу лежи, а заставу носи?
То Краљевић Марко од Прилипа града
На бесноме Шарцу вас у крви стиже.
Пет векова њему све се Српство нада…
Из варварских вала топуз тешки диже.
И завитла њиме пут Солуна бела
Ођекнуше поља, дубраве и горе,
Задрхта у страху царевина цела
Цариград се тресе и љуља се море!
“Напред”. И уз грохот топова убојних
Дух народа српског узви се високо.
И сва војска дична, достојна достојних,
Диже се на ноге. Песма… Грми око!!..
Монах Валеријан
“Балкански рат” бр. 18
1913.
Нема коментара:
Постави коментар