четвртак, 08. јун 2017.

Воја Гарашанин


Воја Гарашанин

Дрино наша, наше уздисање,
Да л’ још плачеш крваве пропланке,
Да л’ још памтиш јуначке састанке,
Виде л’ клање код села Бадање?

Ту јуриша херој до хероја,
Устреми се сељак до сељака,
Ту нам паде пешак до пешака
И међ њима Гарашанин Воја.

Тек га прва наусница гари
Ал’ дух стари колено му зари.

Време леће, свануће пролеће,
Мртве чете слободу су дале,
Смешиће се лале кроз махале,
Цваће цвеће – Боје бити неће.

Сетите се девојке са Цера
Кад прођете косом од Иверка,
Наберите бокоре бисерка,
Разастрите зеленкаде пера…

Ту је једно срце од бисера.


Воја Гарашанин – Пешадијски потпоручник Војислав М. Гарашанин, водник I пешадијског пука I поз.  пао у јуришу код села Бадање, августа 1914. Један пут рањен није хтео да изађе из строја и продужио је јуриш док није погинуо.



Милосав Јелић - "Србијански венац"




          

Нема коментара:

Постави коментар