Риста Сандаљ

Риста Сандаљ

Ковиона трену к’о дах листа

Кад час дође за јуришно клање

И кад громко кличе чика-Риста:

“Напред, браћо, чувајте равнање!”

Тад на шанац ударише чике

Беле као снежне перунике.

Занеше се у једноме скоку

К’о  под звуком песме успаванке

Бајонети, бомбе и берданке,

Сев страхотни у засјалом оку

И кад први старац “Ура” викну

Млаз румени као врело шикну.

Попадаше. Гаврани се криле

Изнад крви и јуначког меса.

Мртав лежи храбри чика-Риле

Испред старих покошених леса,

Док јесењи зраци мирно злате

Хладне чиче, беле, поравнате…

Риста Сандаљ – 30. новембра 1914. око 9 часова пре подне извршио је јуриш на Ковиону стари пешад. мајор Риста Сандаљ са својим 4. батаљоном 7. пука III позива (Врачарци и Грочанци) и ту пао. Старином Херцеговац, јунак из рата 1885., трупни официр. Био је изразити представник оне старе школе у нашој војсци, која се поред безусловне послушности, гвоздене стеге и сатирања на служби спуштала и до ситничарења тако нелагодно приманог у млађих појасева. У овом последњем смислу постоје читаве приче о чика-Ристи.

Милосав Јелић - "Србијански венац"