уторак, 06. јун 2017.

Радоје Пантић

Радоје Пантић

Јуриш чини Пантићу Радоје,
А већ јунак допануо рана.
Прса су му крвљу покапана,
Десна рука сломљена на двоје…
Јуриш чини Пантићу Радоје.

Пред њим дршће кршна Стена Сива,
А за њиме четници у бесу;
Зарива се олово по месу
И смрт тешком пољубом целива,
Пред њим дршће кршна Стена Сива.

Крвав кличе Пантићу Радоје:
“Ил’ успети или погинути!”
Тад Босанци кидисаше љути,
Челик-жице сломише на троје…
Крвав кличе Пантићу Радоје.

Магла сива планине покрива,
А тек пламен кроз увале срне –
То Бугари беже преко Црне,
Ноћ језива нигде јава жива,
Магла сива планине покрива.

Мртав лежи Пантићу Радоје
У освиту победнога дана,
На њему је неколико рана,
Десна рука сломљена на двоје…
Мртав лежи Пантићу Радоје.



Радоје Пантић - Пешадијски мајор Радоје А. Пантић (33. кл. В. Академ.), родом из Неготина, паоу јуришу на Сиву Стену 19. септембра 1916. као командант 2. добровољачког батаљона. После друге ране у главу, онесвесне, а чим је дошао себи узвикне:”Напред! Положај морамо узети, па ма сви изгинули!”Сви су му ордонанси поубијани јурећи да га изнесу из ватре.


Милосав Јелић - "Србијански венац"



          

Нема коментара:

Постави коментар