О, Русијо, матушко Словена,
Исполину и благословена,
Грдно ли си размазила сина,
Србиновог брата, Бугарина;
Да је овај грех и родитељски
Казна страшна сада те сустиже;
Против тебе син ти овај мили,
Мач у руци спрема, - већ га диже!
На дај Боже, да прођеш к’о Цезар;
Да ти крвца с’ овог хитца лине,
Да зацвилиш, крвљу обливена:
-“Па зар и ти, сине Бугарине?!
Па зар и ти, мој подмукли Бруте?!
Кол’ко сам се ја надала у те;
Бугарине, зар то ми је “хвала!”
За Слободу, што сам ти је дала?!”
О, Русијо, матушко Словена
Исполину и благословена,
Грдно ли си размазила сина,
Србиновог брата, Бугарина!
Крушево, 17-IX-1915. године
Нема коментара:
Постави коментар