Влада А. Поповић - Хај, на Велбужд!

Хај, на Велбужд!

Шта то видех са кршног Крушева?

Да л’ је јава, ил’ ми се учини!

К’о  збор неки код Маркова града

У по ноћи према месечини.

Видео сам, к’о  да би на јави:

Србе славне из прошлости давне;

Све витезе и владаре наше

Целе наше Историје славне;

Видео сам Краљевића Марка,

Обилића с’ Ивом и  Топлицом,

Југ-Богдана с’ девет Југовића,

Хајдук-Вељка и друге јунаке.

Видео сам Стевана Немању,

цар Душана, Првовенчанога,

Дечанскога и Цара Лазара,

Кара-Ђорђа, Милоша, Михајла…

А кад ветар од Прилепа дуну

Још чух поклич Стевана Дечанског,

К’о  грмљаву стотине громова

Да одјекну крушевска планина;

-“Хај, на Велбужд, Срби, Соколови,

У крв братску, када друкше није,

Историја нека се обнови –

Нек’ рекама братска крв се лије!

Хај, на Велбужд, када друкше није,

Нек’ брат брату опет кости крца,

Тим костима царство заградимо, -

За мном Срби, ко је српског срца!

За мном, Срби, и живи и мртви,

Све нек’ пође ис таро и младо,

Крв не штедећ’, како Србин само

Зна њу за род да пролије радо!”

У том часу и поноћ превали,

У Крушеву петли запојаше,

Прилепски им песму прихватише, -

А јунаци к’о  дим изчезоше…

Мен’ се срце отпоче да крави,

Ал’ ми душу притиснула туга,

Што у брату да немамо друга,

Већ душману нашем да је слуга.

Крушево, 1-X-1915.

Влада А. Поповић