Влада А. Поповић - Отаџбино моја

Отаџбино моја

Нема нигде земље

Тако сличне рају,

Нити лепог неба,

К’о  у твоме крају;

Отаџбино моја,

Мајко Србијо,

Мој рају!

Нема твога сунца,

Што и сад дух згрева,

Нити месечине,

Кад и будан снева,

Отаџбино моја,

Мајко Србијо,

Мој рају!

Нема твог ваздуха,

Нити твог пролећа,

Нити твоје воде,

Нити твога цвећа,

Отаџбино моја,

Мајко Србијо,

Мој рају!

Нити има гдегод

Бољега народа,

Од твојих синова,

Мога славног рода,

Отаџбино моја,

Мајко Србијо,

Мој рају!

А сада је у туђини

Од свег’ дивног’тако,

За Србина сваког

Направио пак’о,

Отаџбино моја,

Мајко Србијо,

Сада робињо!

И за то за тобом, -

Нашто ћу да кријем, -

Овде, у туђини,

Често сузе лијем.

Отаџбино моја,

Мајко Србијо,

Сада робињо!

Лијем сузе, мајко,

Оне сузе свете,

К’о  над болном мајком

Њено брижно дете,

Отаџбино моја,

Мајко Србијо,

сада робињо!

А без твог ваздуха,

У туђини, о’де,

Трајем тешке дане,

К’о  риба без воде,

Отаџбино моја,

Мајко Србијо,,

Сада робињо!

После ноћи свако

Нада се сванућу,

К’о  и после смрти

Своме цаскрснућу.

Отаџбино моја,

Мајко Србијо,

Бесмртна!

И синови твоји

Пребирају снаге,

Да са пријатељ’ма

Сломе анше враге.

Отаџбино моја,

Мајко Србијо,

Бесмртна!

И протерају их

Из свакога краја

Тебе прелепе,

Земаљскога раја,

Отаџбино моја,

Мајко Србијо,

Бесмртна!

Надајмо се: да нам

Скоро Зора сване

И Сунце Слободе

Да нам опет гране,

Отаџбино моја,

Мајко Србијо,

Бесмртна!

Благовести, 1916. год.

Солун

Влада А. Поповић