Српски коморџија – “воловар”
(Приликом мобилизације пред Европским Ратом)
Ајс, “воше”
Срећно пошли,
Кроз Беч прошли,
Здраво са мном
Кући дошли,
Ајс, “воше”
Ајс!...
Пожур, жујко, пожур, шарко,
Моји лепи воци гојни,
На нас нико да не чека,
Моји вредни друзи бојни.
Ми хитамо опет у рат,
Сад с’ уцена и са претња,
Аустрије, којој беше
Наша земља увек сметња.
Па је хтела, да је нема,
Да је збрише с карте света,
Да нам отме, што смо текли
Сто и десет мучних љета;
Да нам отме самосталност, -
Да нам “Швабе” земљом суде;
Што зажеле од нас само,
Да то мора и да буде.
Ал’ је Србин орах тврди,
Челик, муња, гром и соко,
Зна да брани права своја, -
Да стег држи свој високо;
Ратовао је две године
За слободу своје браће,
Па слободу своју личну
Одбранити увек знаће;
Његово је срце добро,
Ал’ јуначко к’о у лава,
За то њега чува сам Бог
И прати га кроз рат Слава…
Ајс, “воше”,
Ајс!
“Шваба” има много знамо,
Те душманин наш је велик’,
Ал’ је крви плаве, водне,
А српска је течан челик;
И Срб своју крвцу жарку
За слободу просто стрви,
У жртвама Отаџбини
Од увек је био први…
Ајс, “воше”,
Ајс!
А во српски и комора,
Издржљиви и ваљани,
Из Балканског Рата нашег
Целом свету већ су знани;
С волом српским ни чиј’ не мож’
Да се равна, камо л’ бочи,
Во је српски друг ратнички, -
Пољубим вас међу очи!...
Ајс, “воше”,
Ајс!
Само “Швабе” то не знају,
Па сад воде ову шалу,*
К’о
ратоват’ да је исто,а
Што “танцоват” на ком’ балу.
Пресешће им ова шала
С’ нама малим, али вредним
Имаћеду муке с нама,
К’о до
сада ни са једним…
Ајс, “воше”,
Ајс!
Знајте, моји друзи бојни:
“Шваба” нама јаму копа,
Ал’ ће у њу пасти глупо, -
Та, с нама је сва Европа!...
Ајс, “воше”,
Ајс!
Ајс!
VII-1914.
Велико Градиште
бојиште
Влада А. Поповић
Нема коментара:
Постави коментар