Mihovil Pavlinović - Što ja želim?

Što ja želim?

Što ja želim??... moga roda

Vidit zoru boljeg dana;

Vidit što Bog nami poda,

Da ne otme ruka strana.

Želim ime da procvjeta,

Naše ime uznosito,

Od kraj do kraj biela svieta,

Da postane glasovito.

Želim jezik majke moje,

Umom, srcem da odliegne;

Da mi bratac pozna svoje;

Tudje dvore da odbjegne.

Želim život, život rodni,

Da postane cviet Slovinski;

Što nam do sad tudjin odni,

Da povrati sklad bratimski.

Želim kapu crljeniku,

Da mi resi glavu bratsku;

Želim vienac trepetljiku,

Da okruni djevojačku.

Želim kolo da igramo

Slično, složno, stope jedne;:

Da brat brata zagrljamo,

Majke jedne i t r o j e d n e.

Želim pravdu, božju slavu,

Da se vrši carstvo sveto;

A Slovinsku pustu glavu,

Da već mine robstvo kleto.

Koje mogu ljudske oči,

Već gledati bratske jade?

Koga tuga neukoči,

Uz te smradne turske gade?

Joj, moj rode, tužni rode,

Nijel’ tebe skamenila?

Kud sloboda tvoja hodè

Kad je tudju zamienila?

Tudjin za te i nepita,

Nego kad se s’ Turci gadja;

Da mu bolja dadu mita,

Da te jarmu njim podvadja.

Branio te, rode tužni,

Naš Bog mili, tih prijatelja

Sami će se tvoji sužnji,

Branit svojih neprijatelja!

Eto mojih živih želja,

Eto za čim čeznem, venem

Srcem ovim ponositim,

Srcem tvrdim, uzgoritim

Na ljepote,

Na divote,

Što ne dišu dušom tvojom,

Što ne nose ime tvoje,

Što ne zbore rieči tvoje,

Oj Slovinski rode moj!

Rode moj!

U Podgori na Miholja.      M. Pavlinović

“Орлић” 1866.