Српској браћи
Мојег виенца браћо, нема, јоште нема,
Од пјесме је сваке боља шутња ниема,
Не може вам Хрват да опјева славу,
Ни ловора граном да вам вјенча главу,
Та најлепши виенац и најлепше слово
Вашој вјечној слави то је Куманово!
Косово је васе…Цар се Душан буди…
И Марко је усто!... Ви сте данас људи!
Наша јадна раја ето из далека
Чула, гдје се ори ваша бојна јека,
Шутјела је само; што ће раја биедна
Свога круха гладна, своје воде жедна?
Хтјела је заорит - - ал’ закука јаче,
Да у вашим мртвим своје живе плаче
Убише је патње недаће и муке,
Не зна раја више нити у хајдуке!
Не треба вам пјесма од брата Хрвата,
Јер су ваша дјела пјесме суха злата!
Ви сте својом снагом укорили зору
И вратили сунце родјеноме двору,
Позвали сте Марка на пир нове крви:
Хероји сте данас на Балкану први.
Са Бугаром братом удристе још боље,
Виенац васе славе реси Дринопоље!
Мојег виенца нема… Тражим болну рају,
Да је слабу купам у вашему сјају,
Да је крстим опет вашом рујном крви
Да постану орли њени слаби црви,
И науче ови невољни спети,
Да је добро живјет, ал’ још боље мриети,
И кад негве стисну и ноге и руке
Онда треба поћи опет у хајдуке!
Рикард Каталинић Јеретов
“Балкански Рат” бр. 15
