Бранкo Аџемовић
Српска вера
Младо Сутра тек што закуцало није,
А проблеми тешки нерешени стоје.
Даномице људска крв се земљом лије,
На ропском раду мртви се не броје.
Под пепелом стари још тињају греси.
Ојађене душе са болом се краве.
Заводљиве речи лажном ватром грију
И заводе људе од истине праве.
Напрегнуто Данас тражи напрегнућа,
При чем сваки тренут чека
врсна дела
Српски народ јарам
мукотрпно снаша,
Ал’ гре ка слободи
уздигнута чела.
Наше бурно доба мучне дане ниже.
И док Јуче дубље у поноре тоне,
Дани су слободе све ближе и ближе.
На узбуну звона спремна да зазвоне.
Српско цветно поље залуд коров гуши.
Шуму лисје кити, њива даје плод.
Плам слободе руди у срцу и души.
Српска вера никад не издаде род.
Грасин*)
*) Бранкo Аџемовић
Гласник Српског историско - културног друштва “Његош”
Нема коментара:
Постави коментар