Бранкo Аџемовић - Јесен

Јесен

Дани осунчани, лист благо трепери,

Виноградом берба, кукуруза брања.

Бериоца песма и смех се разлежу,

Гора се полако свом одмору спрема,

Да за себе младост поновну припрема.

О јесени дивна, сва у царском руху,

У твоје су дане гозбе и весеља.

Сабори црквени к’о вртови цвећа

Од марама бојних и шарних одећа.

Занихана кола к’о лесе се вију

А младим што гнезда спремају да свију

Очи оштро жагре, срца крепко бију.

Ал’ док ти корачаш у раскоши хуку,

У сусрет пролећу што ти младост носи,

Људска јесен своме неповрату стреми.

И кад задњи срца откуцаји стану,

У природи за њих све ће да занеми.

Грасин*)

*) Бранкo Аџемовић

Гласник Српског историско - културног друштва “Његош”

Бранкo Аџемовић - Жрвањ

Жрвањ

Кад мисао крене уз ток прошлих дана

По неравно дугој живота ми стази,

Слапови се буде и звонко зашуме.

Тад сећања навру и лазе к’о сене

Вечери нечујно кад на земљу слази.

У једну се павит сливају и сплећу,

Прожиману искром милине и туге.

Ту радост и жалост једна другу срећу.

Пробуђени снови тад к’о блесци дуге

У трептају благом ничу и одлећу.

Пред замахом снажним природиног жрвња,

Што све неумитно растапа и меље

Ум трне и неми пред копреном тајне.

Напрегнуто стреме за сазнањем жеље,

Поглед помно блуди кроз висине сјајне.

И док поток своме утапању греде,

Лелујаву барку талас даље носи,

Ал’ не и сећања што никад не бледе.

И док моћна рука божанствено кује,

Мељавина жрвња све се јаче чује.

Грасин*)

*) Бранкo Аџемовић

Гласник Српског историско - културног друштва “Његош”

Бранкo Аџемовић-Грасин - Српска вера

Бранкo Аџемовић

Српска вера

Младо Сутра тек што закуцало није,

А проблеми тешки нерешени стоје.

Даномице људска крв се земљом лије,

На ропском раду мртви се не броје.

Под пепелом стари још тињају греси.

Ојађене душе са болом се краве.

Заводљиве речи лажном ватром грију

И заводе људе од истине праве.

Напрегнуто Данас тражи напрегнућа,

При чем сваки тренут  чека врсна дела

Српски народ  јарам мукотрпно снаша,

Ал’  гре ка слободи уздигнута чела.

Наше бурно доба мучне дане ниже.

И док Јуче дубље у поноре тоне,

Дани су слободе све ближе и ближе.

На узбуну звона спремна да зазвоне.

Српско цветно поље залуд коров гуши.

Шуму лисје кити, њива даје плод.

Плам слободе руди у срцу и души.

Српска вера никад не издаде род.

Грасин*)

*) Бранкo Аџемовић

Гласник Српског историско - културног друштва “Његош”

Бранкo Аџемовић - Кроз снег и брда

Кроз снег и брда

Падином колона вукла се полако

Изнурена тугом, уморна од пута.

Вејавица оштра брисала je с’ брда.

Групе избеглица расуто су ишле

Kao без пастира залутала крда.

Испод снега вире цокуле и шајке

Оних што на путу не могаше даље.

И док на видику задња светлост трне,

Суро вече пада пуно језног мука

Уз потмули урлик изгладнелог вука.

Мраз испија жедно наша трошна тела.

Душа под бременом очајно се вије. 

Неизвесност тишти као смртни ланци.

Изгледамо зору свесни шта дан носи.

Из заседа пуни зли албански кланци.

Hoh к’о кристал ведра, ледан ветар хуји,

A no снежно - смрзло и храпавој кори

Развио се месец као мека свила.

Згрчено лежимо у страху од спања.

Једини нам заклон два шаторска крила.

Грасин*)

*) Бранкo Аџемовић

Гласник Српског историско-културног друштва “Његош’’