четвртак, 7. април 2016.

Kоста Петровић - У туђем свету


У туђем свету 

На земљу ме је Бог спустио страну
И међу људе сурове и дивље.
Дочекаше ме хладно, и не кану
Ни једна суза радости, ни живље

Не закуца им срце. А ја тупо
Гледо сам ове чудновате људе,
Са стравом што ме погледају глупо
И ко сам, сто се, да изнађу , труде.

Рекао сам им ко сам и шта хоћу
И куд ће моје жеље да се крену.
Слушали су ме и дању и ноћу,
Ал’ речи моје, ко роса по сену

Kад сунце јулско трепери и гори,
Изгубиле се у бескрајном вису –
Залуд се језик мој чује и ори,
Ови га људи разумели нису.
И сад живим у туђем свету
Kоји је тврђи од сухога пања,
Док дух мој жудно тражи бољу мету
И о другоме завичају сања.

Kоста Петровић, Београд


Босанска Вила  бр. 24  1908.








Нема коментара:

Постави коментар