Краљу – Мученику
Народе, капе скини! У овом тужном часу
у горки тони плач!
Разбијен штит је тврди; удес ти
наде
расу,
прекрхан бојни мач!
Пред Њиме су некад дрхтале под стравом
армаде тиранске и војводе бројне;
кидао је ланце, гордом праћен славом,
слободу носећи кроз победне војне.
А сад
лежи скрхан … Осмех не разлива;
престало
је срце херојско и верно …
-Сен Душана
Силног клања Му се смерно,
а
Косовски Лазар чело му целива …
Приђите,
мајке црне! – Стисшајте јаук тешки
принесите
пород свој!
Мртва
је љубав Рода, мртав је Краљ Витешки,
саломљен
млад херој! …
Нек с
његова одра плам децу озари,
што ко
страшна зубља тиранима прети;
Синови
ће знати за домају мрети –
сачуваће
оно что стекоше стари …
Ратници, борци храбри! Синови земље ширне!
Оставте
њиву, плуг!
Мртвачке
песме појте кроз горе наше мирне:
ратни
вам паде Друг!
Развијте
старе стегове убојне,
попрскане
крвљу неумрлих чета;
на
растанку тужном од земнога света
испратите
сина Шумадије бојне! …
Тамо
где спи слава прохујалих дана,
где
сневају борци од Вождове крви –
уморан
ће лећи Александар Први,
Већи од
највећих наших великана.
Устајте,
чете мртве! – Оставте хумке травне, -
у
зборни дунте рог!
С
Опленца Вожд позива! Заставе дижте славне –
чекајте
друга свог!
Чујте
како бубањ кроз дубраве лупа
и
туробни звуци јецају врх брда! –
То
народа нашег плаче душа тврда,
јер
уморни Ратник одморишту ступа …
Трубачу,
поздрав свирај! – Кроз древну трубу борну
нек
јекне бола крик!
Херојске
сени – мирно! – Светоме месту зборну
ближи
се Мученик …
Док у
црноме храму духовници седе
погружени
клече, паства чупа косе;
док
молитве туже са усана бледи –
поздравите
Краља ког Опленцу носе!
На
Његову гробу поколење позна
загреваће
срца за суморне дане;
кад на
род насрне олујина грозна –
са њега
ће поћи да огњишта бране.
Армадо
мртва – мирно! – Док јеца труба борна –
гранитни
збијте круг!
Нек
спава лаким санком, сред светог места зборна,
уморни,
верни Друг! …
Слободан
Живојиновић
Време
18-X-1934.
Нема коментара:
Постави коментар