Др. Иван Аугуст Казначић - На дан спровода кнеза Мата Никова Пуцића

На дан спровода

кнеза Мата Никова Пуцића

властелина дубровачкога

преминулога на дан 6. Априла 1865.

С красног стабла воћку ето

Сваки данак нову отима,

Већ је прошло плодно љето

Настаје нам црна зима,

Зима пуста, хоћу р’јети

Моме родном мјесту пр’јети.

Дубровачке крви славне

Ето и Тебе, Мато нема;

Све уресе дичне, давне

Круто вр’јеме у гроб спрема,

И прождрлој у похлепи

Све нам хоће да искор’јени.

У родноме инострани,

Ми смо јадни мјесту остали,

У кућам нам непозвани

Безочно су завладали,

Замани нам око гледа,

Једа гдјегод свог угледа.

Суза сама р’јеч је сада

Ка пристоји бôној души,

Нема гласу звека, када

Све около смрт поруши;

Кад га освуд пустош кружи,

Коме пјесник да се тужи?

Др. Иван Аугуст  Казначић

(приопћио син пјесников Ант. Казначић)

Срђ  бр. 20  1902.