Пјесма
Синоћ у сутон би мирис меда
Кроз цвјетне круне.
Ах, гледао сам сањарске очи
И прича пуне.
Синоћ у сутон сјене плаве
У башче пале.
Мене су такле бијеле руке
Бијеле и мале.
Синоћ у сутон звонца златна
У лишћу снену.
Ах, љубио сам разуздано
Бијелу жену.
И с тог’ сам ноћас срећу сањо
Визије бијеле
И љубио очи и грлио тугу
Ноћи цијеле.
Босанска Вила бр. 23
– 24 1910.
Нема коментара:
Постави коментар