Јанићије Николић - Прилеп

Прилеп

Прилепе драги, наша славо стара,

Ти светилиште српскога имена,

О слико дивна из прошлости славне,

Колевко мила светлих успомена.

Ти ниси више оно што си био,

У златно рухо обучен си сада;

У теби нема Тирана љутих

Ни ропства, патње, страдања и јада.

На бедемима твојих утврђења

Застава српска сада се лепрша;

Песама српских свуд се гласи оре

Кроз твоје равни, преко твојих крша.

Пале су хорде дивљих Османлија,

Србин је за те своју крвцу дао;

Над тобом сада златно сунце сија,

А полумесец крвав је и пао.

О дико српска из прошлости давна.

Прилепе мили, наша славо стара,

Сада Марко може, после тешких дана,

С покојом да се у гробу одмара.

Шабац.                              Јанићије Николић

“Балкански рат” бр. 3   1913.