Антун Којовић - Пјесам

Пјесам

Пала је магла у приморје,

Ал се види крајем море.

Младо момче језди коња

Ткоји нема љубе дома.

То је гледала млада мома

С бијела двора ње прозора.

Сама је собом говорила:

Далеко је двор од поља

Рад пространа слана мора.

Вишњи, Вишњи, разбери ме

Сњин ли¹  санак, али видим:

Је ли оно млад на коња,

Али оно сиви соко?

Не разбира моје око.

Де затвори ово море

У зелено равно поље.

У кошуљи босонога

Преиграћу преко поља.

Ако буде сиви соко,

Рјетћи ћу му: поглед окон

Пут истока у дно поља:

Ту ћеш видјет свака лова.

Ако буде млад на коња,

Рјећи ћу му: вод ме дома.

¹ Да ли снијевам.