Љубомир Ибријски - Црногорским учитељима

Црногорским учитељима

Посвећено сјенкама учитеља Илије Лопичића

и Новице Ивовића погинулим под Тарабошем

28. септебмра 1912. год.

Као носиоци културе и знања,

Ма да своје нигда не добисте право,

Достојни сте свагда били свога  звања,

Што вам је Господар увијек признав’о

Родољубљем светим напајасте груди

Малених синова своје домовине;

Причасте им прошлост и овај час худи

На Косову слома наше царевине.

Причасте им славу Србинова рода

За вријеме наших старијех Владара,

Причасте им муке српскога народа

У тешком окову грознох зулумћара.

Улисте им љубав према милом роду,

Да готови буду за њ’  све жртвовати;

За част домовине и српску слободу,

Да увијек спремни буду живот дати.

Да би и примјером својим показали

Како треба живот роду дати своме,

У редове војске сви сте похитали,

Тамо, гдје се сабље и ханџари Ломе.

И сваки именом војника се горди,

Поносно ступајућ’  у редове чете,

А гдје треба живот жртвоват’  слободи

И ви, к’о  јунаци, падате, гинете.

Гинете, падате к’о  јунаци смјели,

Вјерни домовини и Владару своме,

Те сте себи сплели вјенац неувели

Учитељи драги, у народу своме. -

                               Љубомир Ибријски

Цетињски Вјесник  бр. 7  1912