петак, 28. новембар 2014.

Љубомир Ибријски - Црногорским учитељима



Црногорским учитељима

Посвећено сјенкама учитеља Илије Лопичића
и Новице Ивовића погинулим под Тарабошем
28. септебмра 1912. год.

Као носиоци културе и знања,
Ма да своје нигда не добисте право,
Достојни сте свагда били свога  звања,
Што вам је Господар увијек признав’о

Родољубљем светим напајасте груди
Малених синова своје домовине;
Причасте им прошлост и овај час худи
На Косову слома наше царевине.

Причасте им славу Србинова рода
За вријеме наших старијех Владара,
Причасте им муке српскога народа
У тешком окову грознох зулумћара.

Улисте им љубав према милом роду,
Да готови буду за њ’  све жртвовати;
За част домовине и српску слободу,
Да увијек спремни буду живот дати.

Да би и примјером својим показали
Како треба живот роду дати своме,
У редове војске сви сте похитали,
Тамо, гдје се сабље и ханџари Ломе.

И сваки именом војника се горди,
Поносно ступајућ’  у редове чете,
А гдје треба живот жртвоват’  слободи
И ви, к’о  јунаци, падате, гинете.

Гинете, падате к’о  јунаци смјели,
Вјерни домовини и Владару своме,
Те сте себи сплели вјенац неувели
Учитељи драги, у народу своме. -

                               Љубомир Ибријски


Цетињски Вјесник  бр. 7  1912






Нема коментара:

Постави коментар