Последња
искра
Још
последња искра утрнула није;
Још
слободе има, не клоните тако
Јер
последњи ув’јек најслађе се смије
Онај што
је некад у јадима тапко.
С
Дурмитора, Кома, још пробили н’јесу
Милион им треба до „Царева Лаза”
И крвавог Спужа на гордоме вису. -
Свуда смрт их чека и крвава стаза!
Свака наша душа под теретом грца
Брат за братом плаче …. То је горка чаша.
Примамо вас радо отворена срца, -
Наши голи крши, то је земља ваша.
Не губите наде у Божију Вољу
Све док српско сунце по Ловћену грије -
На староме светом цетињскоме пољу
Још последња искра утрнула није
Беране, децембар 1915.
Д. М. Јевтовић - Полимац
Вјесник бр. 66 1915.
Нема коментара:
Постави коментар