Антун Којовић - Пјесам Анакреон

Пјесам Анакреон¹

Браћо Буљани,

Сви брез пристанка²

Плачте, не дајте

Очима санка.

Овога злога

Черна годишта

Остасмо голи

Брез нигдје ништа.

Зли људи околни

Одњеше ентраду³,

Јошт ни пријете

Одсјећи браду.

Маслинах бури

Што остало бјеше,

То посјекоше

Ал изгорјеше.

Њеколко вина

Роди ни поље

Поњеше горје⁴

Не дође доље.

Пијемо воду

Подњесмо муку,

Поњеше жито,

Још бију бруку.

Дижте се, дижте

Буљани стари,

Одите виђет

Невољне ствари.

Иако се има

С Инглезом рати⁵,

Буљанин може

Свак мирно спати.

Ваше синове

Не траће⁶ Инглези,

Нако кумови

Баш Барбарези⁷.

Срету их путом

Стану поздрављат,

А по поздрав,

Фатају за врат.

Воде их сужње:

Ваља у прешу

Да дом несретњи

Опразни ћесу.

Ал пођте стари,

Починте у миру

Јер зерна од топах

Кроз куће свиру.

Топ су прењели

У Госпоштину⁸

И раде обалит

Од града зидину⁹.

Алаку чину,

Са собом зборе:

Не оста у Будву

Већ живо створе.

Кад зна се: нитко

Не гин’ од топа,

Везана ишћу¹º

Којовић попа.

Ал изван тога

Дошла је грозница¹¹

Од које труде

Старци и дјечица.

Већ куће нема,

Нема огњишта

Ђе се не чују

До ао! триста

Устане једно

Друго иде лећи;

Ноћ дође - нема

Тко свјеће ужећи.

Устану блједи,

Ето их набоље,

Након пет данах

Пану опет доље.

Јер се одаљише

Ао! бајонете¹²

Свако се Будви

Тад чудо сплете.

Докле плаником

Ресаше гора,

Богме од грознице

Не бјеше збора.

Одкад одњеше

Воде ово поље,

Грознице доше¹³

И сердобоље.

Јер се не виду

Сјеват мушкети¹⁴,

Зато ни злице

Даше све штети¹⁵.

Иако грешник,

Бих се молио

И од небеса

Ја бих просио:

Да се грозница

Од Будве остави

Јер ме страх ткога

Да не престави¹⁶.

А у зле људе

Помор удрио;

До’ од њих остане

Што сам керстио¹⁷.

Од злицâ да се

Учини брука:

Губа најмања

Да ин буде мука.

Тако ће бити,

Није сакривено

Чисто ин каже

Плеће печено.

А мени књиге

Од свијета тамо

Да војска иђе

Итро овамо¹⁸.

¹Вријеме и повод настанка ове пјесме казује сам Којовић:”У годишта 1809 кад њеки људи од околине приступише да даду пакости Будви”.

²Престанка; брез пристанка=непрестано.

³ Од итал. entrata = приход; у овом случају земљишне плодове.

⁴Горе, тј. у села извише Будве.

⁵Ратовати.

 ⁶ Од траћити, тратити.

⁷ Аутохтони становници Туниса, Алжира и Марока, још у Којовићево вријеме познати гусари. “Наши кумови баш Барбарези (Бербери)” значи: наши људи који се понашају као сјеверно афрички гусари који су сем бродова и трговачке робе заробљавали и наше људе да би их доцније ослобађали уз високи откуп.

⁸ Локалитет близу Будве

⁹ Градске зидине, градски бедем.

¹º  Траже, захтијевају.

¹¹ О харању ове болести Којовић говори у својим Мемоарима.

¹² Тј. војска која је напустила Будву.

¹³ Дођоше

¹⁴ Од итал. moschetto = старинска пушка, мускет.

¹⁵ Нанијеше све штете.

¹⁶ Тј. да неко не умре.

¹⁷ Тј. да остану само дјеца од злих људи.

¹⁸ Да француска војска поново долази, као гарнизон, у Бyдву.