Симо Ђ. Кривокапић - Опсједнутом Скадру

Опсједнутом Скадру

Обузела врева и брда и доље,

Град се Скадар тресе нико нема мира,

Човјек чојка тражи да се с њиме коље;

А убојна труба јуриш војсци свира!

С Бардањола туку убојити топи,

Не бира се пута, не тражи се стазе,

Из груди јунака црна крвца лопи,

Кроз крв проливену храбро војске газе.

На врх Тарабоша гдје се шанци б’јеле,

Гдје се од убојног праха магла диже,

Тамо иду трупе наше војске смјеле,

И на врху горе чета, чету стиже.

И димен се страшни дигао и вије,

И плам врући суља у небесне зраке,

Рекао би од свуд гром да силно бије,

И Тарабош да ће прснут’  у облаке.

Као хитре стреле топови убојни,

Удариће муњом што још тамо стоје,

Јер ће Срби казат’  - они су достојни

Синови прадједа и Србије своје.

Под Тарабошем, 26. јануара 1913.

                         Симо Ђ. Кривокапић

Цетињски Вјесник  бр. 23  1913