Вођи
Црногораца Краљу Николи
Да ће
престат’ бол и мука -
Давно рече
Твоја Вила;
Најпрва је
твоја рука
За сабљу
се прихватила.
Са Дечића
топ је први
Петар Твој
син опалио,
И у ватри
и у крви
Загазио и
крв лио ….
Бриге,
патње, тешка љета
Не сломише
мушку вољу;
Ка’ да ти је тридесета
На бојноме
летиш пољу ….
Без
заклона и без страже
Уређујеш
храбре чете;
А витезу
Бог помаже,
Да до
своје стигне мете ….
Кад Ти
један војник па’не,
Ти га као
сина жалиш,
Цјеливаш
му љуте ране,
Посмртницу
сам му палиш ….
Сад на
Скадар Твоје чете
Крвавијем
оком мјере,
Жудне к
њему да полете,
Да униште
људождере ….
А Ти чекаш,
и ако знаш,
Да би
Скадар одмах пао,
Док соколе
такве имаш,
Које си
сам његовао ….
Жао Ти је
једног борца,
Да жртвујеш
на бојишту;
Јер знаш живот
Црногорца,
Да потребе
нове ишту ….
С-Вид.
Цетињски Вјесник
бр. 7 1913
Нема коментара:
Постави коментар