недеља, 17. фебруар 2019.

Срби Дубровника - О смрти Антуна Фабриса





О смрти   
Антуна Фабриса
жалосна пјесма

Све смо рјеђи, о судбино љута:
Вихар дува и десно и л’јево:
Сада један, а до мало други
јунак пада за јунаком славни.
Зачестала пјесма јадиковна,
Те нариче по избору боље
Перјанице, српске узданице,
Преко реда у гроб положене.
Ао јада
Изненада!
Еј инада
Кô никада
Зле судбине
Мимо ине,
Да нам сине
Од врлине
Немилице
Зачестице,
Све обори!
И Антуна не поштеди удес:
Баш у јеку и рада и добе
Оте нам га као гусар мрки;
Оте нам га недужна и права,
Кад је био на дохвату славе,
Висио се као витка јела,
Зној му поштен налик живи чистој;
Ојађелу остави нас браћу
И сметену, да кукамо за њим.
Врстан јунак, појава ријетка,
Опорбу је свеђ зорио смјело
Кô знан, простран одважан и смио;
Перо му је димишкија љута,
Књига била од попришта поље;
Ту однио ратове, мегдане.
Све је силе тјелесне и ума,
Па и живот посветио роду;
Завјештај му: поштење и значај.
Прегаоца задесила кивна
Аветиња од злорека врага,
Сплела в’јенац пељенова цв’јећа,
Залила га чемериком горком,
заграбљеном баш из Хада срдом. –
Борче мудра, јабуко нам пуста,
Поштењаче, без прирока главо;
Ето в’јенац, ког ти Српчад нуди:
Од ловора и од пôме свит је,
А на врпци харно спомињање.

Срби Дубровника

SRĐ   br. 20 i 21   1904.

Нема коментара:

Постави коментар