уторак, 12. фебруар 2019.

Бранислав Димовић-Војвођанин - Стражилово


Стражилово

Ћути Фрушка, виногради,
Увалама мир се крије;
Нема више мома млади’,
Ни момчади као прије.

Да се њине песме лаке
Оре, вију Фрушком гором; -
Наду крију груди сваке
И слободу жуде зором…

Стражилово, пусто слуша,
Ка Авали поглед шири;
А, у тихе ноћи, душа
Бранкова га теши, мири:

“Чекај, моје Стражилово!
Ни то дуго бити неће;
Лети време Србиново,
И слободе сеје цвеће.

Брзо амо долетеће,
Те разагнат’ стеу ову;
Донеће ти песму, цвеће,
И слободу Србинову

А тад ће се песма лака
Лугом твојим да разлеже
Слободу ће травка свака
Прослављати с тобом, бреже!

А кад дође ноћца тија,
Небо звездама да кити,
Ах, онда ћу с тобом и ја
Радоснице сузе лити”.

5. –III- 1915.  Бранислав Димовић-Војвођанин

Ратни записи бр 20  1915.








Нема коментара:

Постави коментар