Војводи Марку Миљанову
Да ћеш клонут не вјерујем брале,
Не допушти да те хрђе жале;
Ђе да јунак клоне од ичега!
Подлост, туга, бјежи испред њега.
Све си до сад храбро прегазио,
Перјаница свом си роду био.
Од страха се твога Турчин треса
Име ти се дигло до небеса.
Народ знаде, ко си био, — ђе си!!
Код поштених што је човјек све си.
Вазда и свуд, ти би тврда вјера,
А гле, данас свој те ето ћера!!!
Не допушти да те хрђе жале;
Ђе да јунак клоне од ичега!
Подлост, туга, бјежи испред њега.
Све си до сад храбро прегазио,
Перјаница свом си роду био.
Од страха се твога Турчин треса
Име ти се дигло до небеса.
Народ знаде, ко си био, — ђе си!!
Код поштених што је човјек све си.
Вазда и свуд, ти би тврда вјера,
А гле, данас свој те ето ћера!!!
Подгорица, 1882 г.
Нема коментара:
Постави коментар