Томо П. Ораовац - Хоћу да пишем

Хоћу да пишем 

Хоћу да пишем,
Докле год дишем,
И силе нема,
Која се спрема,
Одбити мене
Да ја не пјевам
Пјесме љубљене.
Да ја не пјевам
Мирисном цвјећу!
Да ја не пјевам
Сунцу мјесецу!

Зар да не пјевам
Извору води!
Зар да не пјевам
Драгој слободи !
Зар да не пјевам
Звјездама јасним!
Зар да не пјевам
Дјевама красним.
Зар да не пјевам
Храбром јунаку,
Који је свјета
А не у мраку.

О јадни људи
Јесте л' на јави?
Зар злоба ваша
Да пјесме моје
Сада задиви?
Пјесме су моје
У свом зачетку,
И с дана у дан
Иду напретку.
И с' дана у дан
Оне су јаче;
Срце је смјело
Неће да плаче.
Срце је смјело
Које их пише
Срце је српско
За Српством дише.

Све што је добро
Тога се држи;
Што није добро,
Жигоше, пржи.
Оставите злобу
О злобни људи.
За што сте такве
Несретне ћуди!?
Или најпосле
Какови драго,
Злоба је вама
Нада и благо .....

Цетиње 1880 године.