Ти
си био истинита душа,
Е баш вјеран у свему примјеран;
Леле ка' си за љуцком неправдом,
Е слобода бијаше ти света.
Виђи
добро је сил' при староме
Разумјењу о љуцком поштењу?
Без човјечност јел ти омилела ?
И истину је сил' баталио?
Чекам ево твога одговора,
Искрена те још у томе тражим.
Но што питам! куд сам забасао!
Онај да ми искрено исприча!
Разум
који посвети ђаволу
А полеће подлости у крило!
Даде душу за насладу тјела! -
Отрованик поста намигуша,
Можел Боже да се то опрости!?
Ах! згрози се сјенко од поштења,
На изрода, браства одпадника.
Подгорица 1882 г.
Нема коментара:
Постави коментар