Салих Казазовић - У гају

У гају

Тамо, тамо, гдје кривуда

Сребрен поток низ стрмину

Гај се стере ширећ њедра

И у њима чар, милину.

Уеред гаја, рајског чара

Пољана се једна шири

У њој шарно цв’јеће цвјета

Повјетарац благи пири.

Сред пољане милоцватне

Језерце се плаво блиста

Око њега дивне липе

Шире гране пуне листа.

Кад наступи поноћ тиха

Из језерца, блага мила

Пуна миља, пуна чара

Укаже се бајна вила.

У руци јој дрхћу гусле,

А из груди гласак звони,

Па пролама гроб-тишину

Мир поноћни звуком гони.

Она пјева роду своме

Робу тужном, робу сјетном,

Што с’ над њиме поноћ шири

У простору тихом, љетном.

Стани вило Равијојло,

Да у часу сада томе

И ја пјевнем и одланем

Успламћелом срцу своме!

Салих Казазовић

“Босанска Вила” бр. 6 1891.