На размаку *
(М. М.)
Стојимо, ево, неми дан за даном
у једној болесној фебри чекања
и ћутања.
Између нас је демон
моје младости
Између нас је река мога
чекања.
Између нас је ватра
твојих очију.
Па ћутимо - -
Да л' преко мутне воде мост да градимо?
Да ли да очи моје кријем пред тобом?
Младост да дам ти златноме на подносу?
Quieta non movere ...
Знади: ја волим овај насип
гвоздени;
мијем се ја у реци мога чекања,
размак што зјапи песма је моје радости...
Јер волим да те гледам одавле:
к’о икону ...
* Из одличне нове
збирке „Пригушени Ритми“.
“Илустровани Лист” Број 14
Нема коментара:
Постави коментар