Град Оцињ
Диван ли си стари граде,
У том красном положају:
Сиње море и планине
С дв’је те стране окружају.
Од истока поља, гора,
С маслинадом те се вије
Од запада слано море
У сами ти бедем бије.
Можура се уз те пружа
Та висока зелен-гора,
Те зафаћа од Бојане
До Јадранског сињег мора.
Кад настану зла времена
Од мећаве и снијега,
У тебе је исто љето
Ка’ сред дана Ивањега.
О Савину зимном дану
У тебе је све зелено,
Ка’ у мају мирисноме
Свако поље окићено.
У теб’ има свако биље
Што га земља родит’ може;
О, како си лијеп, красан,
Дивно ли те створи Боже!
Та љепши си од Напуља
А питомиј’ од Мисира,
Име твоје проноси се
У све краје од свемира.
И не би ти наша’ пара
Од Стамбола на све стране;
То ће рећи свако живи
Ко ти види окејане.
Имаш море у ширину
И на њему сто бродова,
Који с’ бјеле и шетају
Као јато галебова.
По педесет, једанак се
Из заљева твога крене,
Све галија Оцискија
Које но су ту грађене.
Па се шире по свијету
И пристају у све луке,
Разносећи трговину
Од различне сваке руке.
Ти се дичиш са љепотом
И са воћем сваке врсте,
Али имаш и махану:
Држиш
људе — те с не крсте!
А друге ти мане нема
На овоме земном шару;
За то нек је Фала твоја,
И твојему господару!
Илија Хајдуковић
Цетиње 1. марта 1889.
“Босанска
Вила” бр.10 1889.
Нема коментара:
Постави коментар