Исаије Митровић - Једна ноћ

Једна ноћ

Страшна је ова ноћ.

К’о црна сaбласт дугачких крила запрти све мазгале,

затвори сва врата,

утрну сва светла.

У оџак смести врага

с репом у расцепу.

У сваки кут,

У сваку пукотину,

јаму,

У сваку деротину

перде

Усади по једно око,

злобно шкиљаво око,

које ће целу ноћ

из густог мрака

у ме гледати.

Напољу зима

Са свим страшилима:

Огњем и ломом, ледом и кишом

К’о с триста бесних зверова,

С триста ветрова.

Тресе се кућа стара

У позне часе

К’о стара мајка голих недара,

Пуцају труле перде,

клепеhу капци тешки,

Таваном неко плаче

запева …

У непрекид тешко плаче.

И писак писне у оџаку гласно.

То ђаво два прста склопи

И уснама таче.

К’о да је изумро свет

И човек

У свету немом за увек.

Коса се јежи а из буџака

из густога мрака

гледа ме око злобно –

свуд око злобно,

свуд око кобно.

Страшна је ова ноћ

к’о да се кољу триста шакала,

триста вештица, триста утвара

Триста се муња

укрсте,

триста вештица

уврсте.

А зелен пламен обасја собу

и мене у њој,

и мене у њој и лик ми блед.

А ђаво у прст још јаче звизне

у ухо само...

У прозор лупне киша и лед.

Тада затутњи, пукне, загрми…

У добош пљесне нечиста авет,

Руши се регби сва кућа стара

и Бог и ђаво

и небо и пак’о

и земља и свет и земља и свет.

Исаије Митровић

“Илустровани Лист”  број 11