Филип Ј. Ковачевић - Пјесма на двадесетпети септембра

Пјесма на двадесетпети септембра

Весел’мо се, браћо моја,

Пуне су нам груди! —

Славу Богу диж’мо многу,

Кад смо сретни туди! —

Кад Му чело мјесечево,

Лице пуно жара

Блиста, сјаје,

К’о плам да је

Из божих њедара. —

Па ни соко нема око,

Ка’ што Њему сине:

Све што није за погледа,

To пред Њиме гине: —

Брука дрхти, губа пада,

Кукавица трне ... —

Богу слава, —

To јс глава

Наше Горе Црне!

С тешких брига све о Српству

И народу своме

Коса Му је процвјетала, —

Ма што квара томе?

Стара коса, младо срце, —

Добро одговара:

Свак се диви ... —

Боже, живи

Књаза Господара!

На попришту српске мисли

И српскога права,

Он не штеди Своју крвцу, —

Ни Својијех глава;

Нашу Гору мушки чува,

Српству над улива:

Правдо света,

Много љета

Држи нам Га жива!

Као владар, као човјек,

Као Срб и пјесник,

Он је свему роду дика,

А нама небесник. —

Дај Му, Боже, што Му жели

Срце домородно:

Горске ст’јене

Проширене

А Српство слободно!

Цетиње, 25. Септембра 1884.

Филип Ј. Ковачевић

"Црногорка"  број  33 1884