недеља, 5. мај 2019.

Ст. П. Бешевић - Сажаљење






Сажаљење

Често сам овђе гледо,... гдје сирак један мали,
На туђем прагу моли, да би му посла дали. ...
Посла је хтио чујте!... Не хљеб да мукте једе,
Слаба и мала рука, зарадиткору хтједе.

И људи гонише га спрага без мрве хљеба; ...
Та коме још за слугу болно сироче треба?!
Прогоњен,.. го,.. без капе у 'дртом луто је руву,
И морао је проситза хљеба кору суву.

Трчко је бос по бури и пљуску хладне кише,
Дадох му и ја грошић, (то јест кадимах више).
Али те муке једном његове мораше стати;
Ваљда је било небу већ жао да се пати. ...

Једнога дана људи донјеше глас о њему,
Да су га нашли мртва у пустом једном трему.
Сиромах!... добар бјеше,“ — опште је било мнење; —
А то се знате зове у свјету: ... „сажалење.”

У Спљету                    Ст. П. Бешевић




“Луча” свеска III  1896.





Нема коментара:

Постави коментар