недеља, 5. мај 2019.

Стево П. Бешевић - Ноћни састанак





Ноћни састанак

На обалу Јадран-мора,
Ноћ ме тамна ухватила;
Спустила се с кршних гора,
Па развила мрка крила.
.......У та крила непрозирна
Све се тихо санку спрема,
Ћуте горе,... поља мирна,
А по небу звјезда нема.
Само мјесец горе блједи,
Пливајући кроз облаке,
Кад-кад трепне и погледи,
И на море спусти зраке;
... Сјевне зрака по таласи,
Затрепери, па сугаси.
Живота нема,... нема ниђе јава,
Све мирно ћути,... у мртвилу спава.
Ни једне звјезде у свемиру није,
Смркнуто небо облачина крије.
А пусто море
Слегло се и сања,
Без хитра вала
И без жуберкања.
.............................
Алшта би ово?!.. Сјевну лмуња жарка?
Прснуше лврата на небесном храму?!
... Је лјава ово?.. Сан илпуста варка?
Илсвјетом анђо пролети кроз таму?
Прољеће и мину
И свјетлости неста;
А ја гледнух смога
Самохрана мјеста;
... Гледнух у ту тмину
И дрхтнух срцем, — кад сам боље згледо
Предамном стоји једно блједо чедо:
Свилене косе низ плећа јој пале,
Жарке јој сочи у ме загледале;
Чело је младо подигнула горе,
Алдве три на њемурезане боре.
... И кликнух јасно: „ко си, момо?.. збори!
Да ланђо ноћи,... илте пако створи?
 Да лзлодух морски? — шта ћеш у тој тами?“
... А она шапну : „ћути, — сад смо сами!
Виш свијет спава под теретом брига,
Живота бурног склопљена је књига.
Не чујеш јецај уздаха, ни боли,
Не видиш сузу јадовања голи! ...
Не питај ко сам ! — Ми смо знанци стари,
Вјечити другари!....
... Нисам анђо, — ални ђаво!
Ни сотона црних крила;
Силу мрзим,.. љубим право,
Истина је мени мила!
У пороку људских зала,
Гдје се страст са страшћу грли,
Ја сам често надјачала,
И побједник била врли.
Гленми чело блједо ово,
И набрано на њеммјесто,
... Оштро цвјеће и трново
Китило је њега често.
Гдје је било сузних јада,
Шиљо си ме тамо, друже;
Гдје је пала свака нада...
... Сијала сам тамо руже!
У надежном у мирису
Стварала сам рајске слике,
И дизала небном вису,
Опет јадне паћенике.
И гдје паде суза чиста:
Нове наде,... снаге нове,...
... Ту и данас вјера блиста,
И на нову борбу зове:...
Проти људства тиранији,
Да на главу стане змији!“
.......................................
Стани, момо!.. кадје тако,
Кадвећ ниси Анђ’о свети,
Нитте створи црни пако,
... Онда којој жудиш мети? !
Од куддође?.. кудсе крећеш?
Кудсе вијеш, вазданице?
Не видим те кадпрелјећеш,
Попутсурог орла птице !...
... Другари смо ... дакле збори,
Гдје се дижу твоји двори?
........................................
Станак мој је скроман,.. мали,
Нису двори од гранита;
Богови ми даровали,
Па сам с њима поносита;
Ја не тражим ништод људи,
У мом стану свега има;...
... А тај стан су твоје груди,
У твојим сам у прсима!
Виђетме је тешко, брате,
Тек ме можеш осјећати,
Кадти срце све процвати,
И жудња, те кпјесми лати.
... Брзолета ја сам она,
Која' пратим људске ваје;
... Гледам патњу милиона
И слушам им уздисаје.
Ти ме шиљеш по сред људи,
... Широм свјета ко сироче;
Алко ће им смекшатгруди,
Тврђе и од тврде плоче?!
Људи ми се глупо смију,
И окрећу често леђа;
А када ме разумију
Истина их онда вређа!
... Гленми руке ове бјеле,
Синџирићем урезане;
Слободе су грлитхтјеле,...
Па су муком дароване!
Ти ме шаљеш тамо често,
Сред дивнијех они страна;
Гдје је блисто златни прјесто
Србинскијех великана!
Стигнем тамо,... кликнем гласом:
Будите се од сна људи;
Марним радом,... слогом, спасом,
Ојачате мушке груди!
... Палте Лучу у тој тами,
Не вјерујте подлом нику!....
... Алте гласе надјача ми
Цика злобе у урлику.
А злобе се коло креће
И све даље земљу пара;...
... Клетвом давне пале среће,
Косово му одговара!
Хоћу лроду ?... неслога је!
Човјечанству?... не треба ме!
Мач силника мирно сјаје;...
... Свјет волије више таме!
.............................................
Гле, ноћ је мирна, алсе небо мути,
Природа спава,... Јадран-море ћути.
Мирно је море,... нитпљуска нитдише,
Ко да се неће пробудити више!
Ни једне звјезде у свемиру није,
Смркнуто небо облачина крије.
И свијет спава под теретом брига,
Живота бурног склопљена је књига,
Многи је у њу данас крвљу писо,...
А таквих мука са мном видио си!...“
....... Ах, кажи ко си!?
— „Твоја сам мисо!“

Спљет                     Стево П. Бешевић


“Луча” свеска IV  1896






Нема коментара:

Постави коментар